Da li se iz ljubavi prema Bogu bojiš da ne pogrešiš ili si kukavica koju strah od kazne čuva da ne grešiš?
Biblija nas na jednom mestu poziva: „Bojte se Boga.” (Otkrivenje 14,7)
Na drugom mestu čitamo:
„U ljubavi nema straha, nego savršena ljubav izgoni strah napolje; jer strah ima muku. A ko se boji nije savršen u ljubavi.” (1. Jovanova 4,18)
Da li Biblija protivureči samoj sebi?
Ne. Ključ je u razlici između dve različite stvari: straha kao emocije adekvatne stvarnosti — i straha kao pokretačkog motiva.
To dvoje nije isto, i upravo tu razliku Biblija pravi.
▸ ZDRAVA BOJAZAN: motiv ljubavi koja rezultuje odgovornošću
Ako uzmeš tek rođenu bebu u ruke, plašiš se da je grubim pokretom ne povrediš.
Ako se brineš o staroj ili bolesnoj osobi, upravo zato što je voliš, pažljivo preispituješ svaki korak.
Taj strah nije slabost — već dokaz ljubavi.
Isto važi i u odnosu prema Bogu. Bojazan da ne pogrešiš pred Njim može biti pokazatelj ljubavi, a ne kukavičluka. To je ono što danas zovemo savesnošću i odgovornošću.
„Da sam video u srcu svom bezakonje, ne bi me uslišio Gospod.” (Psalam 66,18)
„Početak mudrosti je strah Gospodnji.” (Psalam 111,10)
Ali — i tu je suština cele stvari:
Svest o katastrofalnim posledicama greha može u nama izazvati osećanja adekvatna našoj odgovornosti pred Bogom — ali motiv pokajanja ne sme biti sam strah od kazne.
Jedini ispravan motiv je ljubav zasnovana na ispravnom poznavanju Boga.
▸ UZROK PRAVE BOJAZNI: Božja milost, ne pretnja
Šta je pravi izvor zdrave bojazni od Boga?
Odgovor je iznenađujuć: nije to kazna — nego milost.
„Ali je u tebe praštanje, da bi te se bojali.” (Psalam 130,4–5)
„I uplašiće se i drhtaće radi svega dobra i radi svega mira što ću im ja dati.” (Jeremija 33,8–9)
Uzrok bojazni u ovim stihovima nije pretnja — nego divno delo Božje milosti i opraštanja.
Susret sa Božjom ljubavlju rađa odanost s adekvatnim strahopoštovanjem — srazmernim veličini te ljubavi.
▸ NEZDRAVI STRAH: pokajanje iznuđeno kaznom
Postoje vernici koje na religioznu revnost ne pokreće ljubav, već strah od Božije kazne.
„Beže bezbožnici kad ih niko ne goni, a pravednici su kao lavići bez straha.” (Priče 28,1)
Isusova priča o bogatašu i Lazaru pokazuje da takav strah nije dovoljan za pravo pokajanje. Bogataš iz pakla moli Avrama da nekoga pošalje njegovoj braći — da ih uplaši od mučenja.
Avramov odgovor je jasan:
„Ako ne slušaju Mojsija i proroka, da ko i iz mrtvih ustane neće verovati.” (Luka 16,31)
Ni svedočanstvo iz mrtvih ne stvara pravo pokajanje.
Pravo pokajanje nastaje iz prihvatanja Božje objave i istine o Njegovom karakteru — ne iz straha od posledica.
▸ KAD SE STRAH OD KAZNE PREDSTAVLJA KAO VRLINA
Tokom istorije, strah od Božije kazne često je predstavljan kao znak pobožnosti — umesto da se prepozna kao problem.
Primeri iz asketske tradicije:
„Starac je savetovao da se neprestano plače i misli na smrt; to je put pokajanja, a drugog puta nema.”
— Atonski podvižnici, str. 19
„Moje skromno mišljenje je da je za naše spasenje dovoljno da stalno i ozbiljno razmišljamo o smrti.”
— Leontije Napuljski
Biblija, međutim, ne ceni odanost iznuđenu strahom. Sama strašljivost je greh, a ne vrlina:
„A strašljivima i nevernima … njima je udeo u jezeru što gori ognjem i sumporom.” (Otkrivenje 21,8)
▸ REFORMATORI O LAŽNOM POKAJANJU
Protestanti od 16. do 19. veka jasno su se suprotstavili ovom obrascu.
„Ako ste otac ili majka, šta želite od svoje dece? Brutalnu poslušnost da bi se izbegla kazna? … Bog želi da se naša poslušnost rodi iz ljubavi, a ne motivisana strahom od kazne ili željom za nagradom.”
— Richard B. Ramsay, Catholics and Protestants, str. 66–67
Martin Luter ide korak dalje:
„Spolja držite dela zakona iz straha od kazne … Vi biste radije postupali drugačije da zakon ne postoji. Iz toga sledi da ste vi, u dubini svog srca, neprijatelji zakona.”
— Predgovor Poslanici Rimljanima, 1552.
Onaj ko greh spolja sputava strahom, a ne preobražava ljubavlju — nema pravo rešenje za sopstveno srce, i ne može ga ponuditi drugima. Samo osoba koja se istinski pokajala za svoje grehe, ne plaši se ni Božjeg zakona, ni samog pakla.
▸ ZAKLJUČAK
Dve upotrebe pojma straha od Boga u Bibliji nisu protivrečnost — one opisuju dve potpuno različite pojave.
Zdrava bojazan je motiv ljubavi i zato odgovornost.
Ona se rađa iz susreta s Božjom milošću.
Nezdravi strah je motiv iznude.
On može da proizvede privid pobožnosti — ali ne i pravu odanost.
Bog ne traži poslušnost rođenu iz panike.
Traži odanost koja izvire iz ljubavi prosvećene istinom o Njegovom karakteru.
Tu leži razlika između licemerstva i iskrene vere.
Be First to Comment