JEDAN PRIJATELJ IZ SPLITA MI JE OVO LIČNO POSLAO – VRLO MUDRO REZONOVANJE:
“Američka vojska je oslobodila venezuelanski narod diktatora koji je zadnjih 12 godina:
– pobio ili zarobio desetke tisuća svojih građana
– uzrokovao najveću migrantsku krizu u svijetu, kad je 8 milijuna ljudi pobjeglo iz zemlje
– osiromašio 90% stanovništva
– zabranio kandidiranje na izborima svakome tko mu je bio prijetnja.
Domaći ljubitelji totalitarizama tuguju, ali zanimljivo je da nitko ne spominje žrtve tog strašnog “rata”. To je zato što ih nema. Amerikanci to rade kirurški precizno s jasnim ciljem.
Maduro je proteklih godina zatočio i ubio desetke novinara, Maja Sever se nikad nije ni oglasila po tom pitanju. Zato što joj životi i sloboda novinara ne znače ništa ako “novinari” nisu povezani s džihadom. Ali sada cvili jer je diktator svrgnut. Jao kakva tuga!
Venezuela nije Irak. To je nacija koja će biti sposobna izgraditi novu demokratsku državu i siguran sam da će prosperirati. Trumpa ne volim ništa više od lijevih totalitarista, ali oni ga mahom napadaju kad napravi nešto dobro.”
I zaista, narod Venecuele masovni slavi na ulicama odlazak diktatora. No, to na žalost neće rešiti njihov problem, kao što nije rešilo ni u arapskom svetu jer nije problem diktator već mentalitet naroda. Još 1831. godine je ovo zapazio francuski istoričar Aleksis de Tokvil koji se divio američkoj demokratiji, da je ona nesprovodljiva kod naroda koji nisu imali reformaciju i koji zato imaju iskvaren mentalitet:
“Želeći da uspostave federativni sistem, Meksikanci su uzeli kao uzor i gotovo potpuno preslikali savezni ustav svojih suseda Angloamerikanaca. Ali prenoseći kod sebe slovo zakona, nisu mogli istovremeno da prenesu i duh koji mu uliva život. … Meksiko bez prestanka zapada iz anarhije u vojni despotizam, i iz vojnog despotizma u anarhiju. … U kojem se delu sveta mogu naći plodnije pustinje, veće reke, neiscrpnija a nenačeta bogatstva nego u Južnoj Americi? Međutim, Južna Amerika ne može da podnese demokratiju. … Španci i Portugalci osnovali su u Južnoj Americi velike naseobine koje su, otada, postale carstva. Građanski rat i despotizam pustoše danas po tim ogromnim oblastima. ” (Aleksis de Tokvil, Demokratija u Americi, 1835. god.)
Ali budući da je uslov demokratije samokritičko javno mnjenje, Amerika ga nema od kraja 19. veka kada je postalo nemoderno biti samokritičan, pa je od tada i njena demokratija samo farsa. Masa bez samokritičnosti je zavedena, kako je i grčki filozof Protagora primetio u 4. veku pre Hrista: “Što se tiče naroda, on ništa ne vidi, nego samo ponavlja ono što mu vođe kažu.” (Protagora 3,17)
Moram ovo da dodam jer mnogi komentari zameraju Trampu INTERES i NEPRAVIČNOST (baš ga briga za totalitarizme koje nema interesa da ruši):
Da li tvoj lekar radi sve dragovoljno ili iz interesa? Da li tvoj lokalni poliicajac sve radi iz plemenitih motiva ili zato što je plaćen? A lokalni političar nema interesa?
“Kada bi ljudi bili neiskvareni, kada bi svaki čovek nosio na sebi odgovornost za sopstvene postupke, tada ne bi postojala potreba za represivnim merama koje bi primoravale neodgovorne pojedince na odgovorno ponašanje. Sami ljudi traže autoritet kome će pokloniti političku moć zauzvrat obezbeđene građanske sigurnosti. Kada jedan čovek maltretira drugog čoveka, tada vlast ovog prvog šalje u zatvor a ovom drugom obezbeđuje da živi bezbedno i u miru. Kao što na lokalnom planu postoji potreba da država svojom vlašću obezbedi osnovna ljudska prava svakom pojedincu, tako i na globalnom planu postoji potreba da nekakva međunarodna vlast obezbedi mir među narodima. Kao što lokalna vlast može da zloupotrebi svoju moć, to može i globalna. No, jednoga trenutka, kada većina postane toliko iskvarena, da svaka vlast takođe biva sastavljena od ljudi koji se mogu kupiti i prodati, opšte zlo donosi svoj tragičan danak kroz raspad pravnog sistema, jer jednostavno nema nikog da ga valjano sprovodi. I pravni sistem i demokratija tada se pretvaraju u karikature od prava i demokratije.” (Iz knjige “Prokletstvo nacije” www.svetlost.org/prokletstvo.pdf)
Be First to Comment