Drastična razlika je između ovih studenata danas i studenata protesta devedesetih

Ovaj čovek je zaista u pravu. Drastična razlika je između ovih studenata danas i studenata protesta devedesetih.

Godine 1992. i 1996/97. sam gostovao na protestima, možda deset do dvadeset puta, što na filozofskom što na filološkom fakultetu. Diskutovalo se nekada skoro do 4 sata neprekidno upravo na temu kako da narod promeni svoj mentalitet i slične koje bi danas bile tabu da ih studenti pokrenu. Studenti su se iskreno pitali kako da sebe poprave u učenju i ispravnom življenju i da doprinesu formiranju boljeg društva. Ne mogu da zamislim da bi ovi danas postavljali takva pitanja.

Imam zabeleženo više tih diskusija od pre 30 godina gde sam gostovao nekada sam, nekada sa drugim gostima. Tema: “Kako se ponašati kada te milicija uhapsi?” Tu sam pozvao disidente iz studentskog protesta 1968. da podele iskustva i savete. Sa prof. Ljubom Tadićem sam napravio diskusiju o nacionalizmu gde sam objašnjavao da je nacionalizam sujeta projektovana na opšti plan, dok je on pokušavao da opravda nacionalizam kao navodnu ljubav prema naciji. Kada sam dva i po sata držao temu “Kako voleti milicajce?” jedini koji su se bunili protiv ideje da treba voleti policiju, bili su pet studenata bogoslovije. Svi ostali su zauzeli stav da ljude treba poštovati iako se sa njima ne slažemo. A kada sam držao predavanje o tri elementa manipulacije, svi su bili jednodušni da treba toga da se čuvamo: 1: Oslobađanje od odgovornosti da se misli svojom glavom; 2: Manipulacija slabostima karaktera (kukavičluk, sebičnost, sujeta, gordost, mržnja…); 3: Manipulacija nečistom savešću (prebacivanje krivice na drugoga).

Kada sam upozoravao na rizik da postanu slični vlasti ako se protiv nje bore istim metodama, svi su se slagali da im je to iskušenje. Jedan moj tekst na tu temu je usvojila uprava protesta i onda neke misli iz tog teksta objavila na jednom transparentu. Mislim da je jedna misao bila: “Ko se 100 godina bori protiv aždaje i sam postaje aždaja” ili jedna od Gandija.

Da ovima studentima sada tako nešto iznesem, izbacili bi me kroz prozor sa optužbom da me je poslao Vučić. U to vreme čak ni Sloba nije koristio etikete ni teoriju zavere, a kamo li studenti, jer su svi znali da je to izraz autoritarne svesti iz vremena komunizma, pokazatelj nedostatka argumenata. Čak i ako je neko plaćenik, to ne može biti argumenat protiv onoga što on govori. Samo je Šešelj koristio takve optužbe protiv studenata, pa su studenti nosili na sebi bedževe sa rečima “snaga bezumlja i haosa”, “strani plaćenik”.

Studenti onog vremena su bili samokritični dok ovi danas kao fariseji misle za sebe da su savršeni. Već smo zapazili kako studenti iz protesta – ustaju protiv zla u vlasti, ali ne i protiv zla u sebi. Većina njih uči vrlo neodgovorno, samo da otalja, vara na ispitima i time sama proizvodi nesposobne kadrove i neodgovornost koja je, u krajnjoj liniji, dovela do nesreće u Novom Sadu. Ustali su protiv nekvalifikovanih kadrova koji su izazvali nesreću u Novom Sadu, a sami sprečavaju studiranje onih svojih kolega koji vole da studiraju i kojima je cilj kvalifikacija. Ustali su protiv korupcije, a sami varaju na ispitima, pokazujući isti karakter pokvarenosti koji će se sutra manifestovati kroz korupciju i svaku drugu prevaru. Ustali su protiv mafijašenja, a sami neće da prijave kolege koji varaju na ispitima jer su sami robovi sujetnog odobravanja drugih, zbog kojeg se i formiraju mafijaški klanovi. Ustali su protiv jednoumlja i diktature u štampi i društvenim medijima, a sami kidišu na plenumima na svakoga ko im iznese drugačije mišljenje. Oterali su sve neistomišljenike, a svoje skupove i dalje nazivaju plenumima. Nema netolerantnijih ljudi od njih, nesposobnih da čuju kritičko mišljenje, a zameraju vlastima na neslobodi mišljenja. Kao rezultat najgore vaspitane generacije dece, krenuli su u školu sa velikim razmaženim Egom koji doživljava kao atak na ličnost svaki razuman nalog života, svaku životnu odgovornost pa i samo učenje. Zato uče sve kao od bede i ne mogu da prate nastavu duže od par desetina minuta, da se zbog njih snižavaju zahtevi i standardi nastave. I dok su tako sami neodgovorni, oni druge licemerno nazivaju ćacijevcima, i zameraju vlastima na neodgovornosti kao da neodgovornost nije odlika i njih samih i većine samog naroda, bez obzira na stranačko opredeljenje! Oni koji su kukavice da osude zlo u sopstvenim redovima, jer se boje da izgube odobravanje ostalih, pokazuju buntovnu hrabrost da osude isto zlo u vlasti. Nespremni da u postavljanju pitanja odgovornosti krenu od sebe samih, oni upiru prst na onog drugoga i svaljuju svu odgovornost za nesreću u društvu na postojeću vlast.

Današnji studenti znaju samo da zvižde, da skaču, i da etiketiraju. Nemaju nikakvu ideologiju izlaska društva iz krize, niti ih zanima. Objedinjuje ih samo mržnja prema Vučiću. A kada bi i probali da definišu kako zamišljaju da ostvare društvo bez korupcije, razišli bi se u viziji rešenja; od onih uzročnih koji bi zahtevali prosvećenost naroda i reformu mentaliteta, do represivnih i simpomatskih koji bi zahtevali jaku autoritarnu državu koja bi se represivnom kontrolom umešala u sve sfere čovekovog bivstvovanja. Takva pojava različitih shvatanja bi kod studenata rezultovala gotovo instinktivnom reakcijom: “Ko te je platio? Mora da si Vučićev bot!” A to bi pokvarilo njihovo jedinstvo utemeljeno na zajedničkoj mržnji prema Vučiću i navelo ih na međusobne sukobe i mržnju, i samim tim raspad studentskog protesta. Iz straha od međusobnog sukoba mišljenja, studenti iz protesta se drže da je najbolje da drže razum isključen i nikakva pitanja i proveravanja da ne postavljaju. Hiper aktivirana amigdala zadužena za mržnju, prirodno blokira prednji korteks zadužen za proveravanje smisla i kritičko preispitivanje.

Zašto su ovi studenti toliko različiti u odnosu na studente od pre 3 decenije?

Postoji primetna dekadencija čovečanstva pa je svaka sledeća generacija dece gore vaspitana od prethodne. Istraživanja otkrivaju da je huliganstvo u stalnom porastu. Istraživanje iz 2019. godine pokazuje porast nasilja u školama za 35% u odnosu na 2016. godinu. Istraživanje Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) za 2024. godinu pokazuje da: 52% mladih smatra da nasilje može biti opravdano, što je 10% više nego 2023. i dvostruko više u odnosu na 2022. Takvi su u međuvremenu postali studenti i u političkim problemima nalaze samo izgovor za svoju mržnju i huliganstvo.

Studenti prave spiskove agencija i pekara koje im nisu pružile podršku da bi im se osvetile kada dođu na vlast. Pogledajmo kako se studenti odnose prema nekome ko na plenumu krene da iznosi mišljenje sa kojim se ne slažu:

“Na fakultetu niko ne sme da kaže, niti da zucne išta protiv blokade jer će biti linčovan, napadan, osuđivan, izvređan i etiketiran svakakvim atributima. Došao sam na jedan plenum i pokušao da kažem svoje mišljenje, a dobio sam uvrede da sam ubačeni element, Vučićev plaćenik i provokator. Došao sam sam bez ikoga, a o meni se pričalo narednih mesec dana kao o opasnosti, samo jer sam pokušao da kažem svoje mišljenje. Na plenumima bude do 40 studenata od 3500, jer svako ko je i dolazio je bio proteran ako je mislio suprotno. Kada su bili ispiti, blokaderi su dolazili na mesta gde treba da se održavaju i vređali studente i profesore, psovali, omalovažavali i unosili telefone u face da objavljuju po mrežama kako bi im ljudi pretili da će se ih se setiti da ih uhapse i vređaju. Ko se ne slaže sa njima se naziva stokom, bagrom najgorom, nemoralnim ljudima dok oni sebe same smatraju pravednicima.”

Znamo kako su prošli profesori koji su izrazili neslaganje sa blokadom fakultata, dekan Patrik Drid je pretučen, ostalima je ometana nastava tako što su za vreme nastave blokaderi zvišdali i vikali da se nastava ne može držati.

Ovo je jedna od mnogih pretnji sa chata uperena protiv studenata koji žele da prijave ispite umesto da blokiraju:

“Kolegama koji žele da izlaze na ispite u ovim okolnostima nemam ništa da kažem, dovoljno ste jadni. sami.;Potrudicemo se da i te ćacije sprecimo u pokusaju. … Dzaba im se prica,ko zeli doci ce,ali samo nek zapamte da dok zavrse pravosudni ovakvog rezima nece biti a kolege ce tad biti na uticajnim mestima”

Kada se analizira javno mnjenje neke populacije, ne gledaju se samo ekstremni izrazi mržnje i pretnji nasiljem već reakcija većine na te pretnje, da li ih osuđuje ili ih odobrava. Uglavnom takve pretnje imaju mnoštvo lajkova od prisutnih a nijednu kritiku. Niko se ne usuđuje da iznese kritiku jer bi bio sam objekat linča.

Kao što vidimo, problem tih studenata nije samo u mržnji i nasilju već u odsustvu zdravo razuma. Verovatno je sama korona rezultovala masovnim širenjem teorije zavere što je ostalo u ljudskim srcima kao mehanizam odbrane kada su lične zablude dovedene u pitanje, da se ljudi bore protiv kritike teorijom zavere. Kada takav neprosvećen mentalitet bude došao na vlast, bićemo vraćeni na civilizacijski nivo srednjeg veka.