Potreba za dopaminom

Kao što je kineski predsednik više puta priznao da je korupcija najveća pretnja Komunističkoj partiji Kine i da se korupcija i dalje širi, iako se protiv nje primenjuju rigorozne mere (neki visoki funkcioneri osuđeni su čak i na smrtnu kaznu zbog korupcije), tako isto i procenat psihičkih poremećaja u svetu neprekidno raste, iako popularna psihologija i psihijatrija daju sve od sebe da raznim psihološkim trikovima i novim sedativima poprave psihičko stanje ljudi. U oba slučaja i politika i psihologija se bore protiv simptoma, umesto da ljude osvedoče o korenu problema – grehu ljudskog srca – i da mu pokažu put istinskog pokajanja i reforme. No, većina ne želi rešenje u korenu. Žele da nastave da žive grešno, a samo da uklone neprijatne simptome (zato kriterijum ispravnog kod većine nije u smislu, kako je to bilo nekada, u veku razuma, već u osećanju prijatnosti). Tako i ovaj tekst govori o problemu prokrastinacije – odlaganja odgovornosti – a uz potpuno slepilo prema njegovom uzroku i nudeći zato trikove kao rešenje:

“Prokrastinacija i dopaminska zavisnost

Prokrastinacija nije lenjost. To je najčešće signal da mozak traži lakši izvor dopamina, umesto da se suoči sa neprijatnim zadatkom. Kada sednemo da radimo, iznenada „završimo“ na telefonu, društvenim mrežama, pred serijom ili sa nečim slatkim u rukama. Zašto se to dešava? Mozak je programiran da voli dopamin jer on donosi osećaj nagrade i olakšanja. Brza tehnologija i instant sadržaji nude dopaminske udare koji su intenzivni i lako dostupni. Ali cena je visoka – dugoročno gubimo fokus, motivaciju i unutrašnju disciplinu. Umesto napretka, raste osećaj krivice, anksioznosti i unutrašnjeg pritiska. Rešenje? Izlaz nije u sili volje, već u svesnom upravljanju sopstvenom energijom i dopaminom. Mindfulness praksa – vraćanje pažnje na disanje, telo i sadašnji trenutak pomaže da se prekine automatski impuls. Tehnika malih koraka – podeli zadatak na najmanji mogući deo i uradi ga odmah; završetak donosi prirodnu dozu dopamina. Svesno odlaganje nagrade – umesto da odmah posegneš za telefonom, sačekaj 5 minuta; treniraš mozak na strpljenje. Zdravi izvori dopamina – fizička aktivnost, kvalitetan razgovor, učenje, kreativnost. Oni hrane motivaciju umesto da je iscrpljuju. Isto važi i za decu – kada ih učimo kako da uče, zapravo ih učimo kako da regulišu dopamin: da razvijaju strpljenje, fokus i unutrašnju motivaciju. Poenta: Prokrastinacija slabi kada prestanemo da jurimo instant udare dopamina i naučimo da pronalazimo zadovoljstvo u procesu. Tada svaki mali korak napred postaje izvor snage, samopouzdanja i unutrašnje slobode.”

Napisah sledeći komentar na gornji tekst:

Ljudi vole snažan skok dopamina zato što blokira prednji korteks i blokira sposobnost razuma da razlikuje dobro od zla i na taj način oslobađa čoveka svesti o sopstvenoj odgovornosti. Dopamin će aktivirati naše talente ali će ugušiti našu mudrost i glas savesti.

Potreba za dopaminom je izraz dekadencije Zapadne civilizacije i javila se u dva maha, prvi put kroz podizanje dopamina zabavnom muzikom krajem 19. veka kada je njom blokirano samokritično javno mnjenje jer je postalo nepristojno biti samokritičan na gradskim sastancima koji su bili osnov demokratskog preispitivanja i odlučivanja i kada su oni pretvoreni u skupove za zabavu. Bez samokritičkog javnog mnjenja demokratija ne može da funkcioniše, jer većina nikada nije u pravu osim ako ne ulaže prosvetiteljski napor u svakodnevno preispitivanje i pokajanje za svoje slabosti; u suprotnom, pri glasanju će upravo preko tih slabosti biti zavedena.

Zato metode podizanja dopamina jesu potreba neodgovornih ljudi da umire svoju nečistu savest.

Sledeći korak dekadencije javlja se šezdesetih godina 20. veka kada su ljudi masovno degradirani u dve razvojne faze ličnosti u dobu adolescencije koje ih čine socijalnim ličnostima. To su faza seksualnog razvoja i razvoja identiteta. Zloupotreba seksualnih sposobnosti radi satisfakcije uništila je zdrav bračni odnos, a nepobeđena gordost je onesposobila zreo susret čoveka sa ličnom i društvenom nepravdom. Seksualna revolucija uništava brak i porodicu jer užitak čini važnijim od prijateljstva a studentski protesti su izraz gordog bunta koji postaje izvor građanske nesigurnosti jer predstavlja nezrelu reakciju u odnosu na društvenu nepravdu, koja ne popravlja odnose već rasplamsava sukob.

Posledica ta dva pada ljudi u seksualnu opterećenost i gordu buntovnost prema ličnoj i društvenoj nepravdi jeste nečista savest i zato potreba da se ta nečista savest uguši zabavnom muzikom, alkoholom, duvanom, marihuanom, video igricama i i beskonačnim konzumiranjem kratkih i površnih sadržaja na društvenim mrežama (poput TikToka), jer svi oni jako podižu dopamin.

Privremeno ludilo kod omladinaca oko 16. godine je plod privremenog adaptivnog skoka dopamina i zato povećanih smrtnih slučajeva zbog neopreznog i neodgovorno ponašanja omladine u to doba.

Zapadni mediteranci (tipični za mnoge Italijane i narode juga Evrope) genetski imaju viši dopamin i zato izraženu sklonost ka neodgovornosti: stalno kasne, u rat idu kao na piknik, a anegdota iz Drugog svetskog rata kaže da je na upozorenje naciste o dolasku engleskih aviona jedan Italijan odgovorio: „Ček da namažem džem na sendvič.“

Inače, neprekidno svakodnevno podizanje dopamina rezultuje apoptozom dopamineričkih neurona i zato slabom pažnjom. Anegdota kaže da zlatna ribica ima moć duže pažnje od prosečnog omladinca.

Rešenje je naravno u suočavanju sa sopstvenom odgovornošću, preispitivanjem i pokajanjem za loše motive srca i samim tim pogrešan smisao života!