Petar Cetinjski Crnogorcima

„Što hoće ta prazna sila, kad ne može deset danah živjeti bez onoga kome prijeti?“ (Petar Cetinjski, Poslanice, str. 57)

Vladika Petar Cetinjski piše poslanicu Narodnom sudu, u aprilu 1809. godine. Vreme je Napoleonovih ratova. Francuzi drže Boku i primorje, pod maršalom Marmonom. Crnogorci su stalno u kontaktu sa francuskim garnizonima u Kotoru, Budvi, Herceg Novom, Dubrovniku itd. Godina je „jadna i gladna“ – loša berba, siromaštvo. Petar kaže da Crnogorci svakog dana moraju silaziti u francuske gradove po hranu i robu, jer bez tih gradova ne mogu da opstanu. Istovremeno, neki Crnogorci prave incidente: pljačke, pretnje, čak i vređanje francuskih oficira. A prethodne godine su im i glave sekli. Naime, postoji i jedno konkretno, datirano svedočanstvo iz crnogorske „etno-istorijske“ tradicije: za 14. februar 1808. navodi se epizoda da su nakon jedne bitke crnogorski borci odrubili glave francuskim vojnicima i „igrali se“ s njima (bocali se), što je izazvalo zgražanje Francuza i ušlo u anegdotsko pamćenje tog rata.

U ovoj konkretnoj poslanici Petar pominje Đukana Miloševa s Prekornice, koji je pretio sudiji i oficiru francuskog cara zbog nekog duga. Traži od Narodnog suda da mu sudi pravedno za te „neprilične reči i pretnju“. Vladika Petar Cetinjski ih opominje da to nisu više Mlečići (kod kojih su Crnogorci bili navikli na više „labav“ poredak), nego Francuzi, koji vređanje oficirske časti shvataju kao vređanje carske časti i dostojanstva, i koji zato neće trpeti samovolju. A sami Crnogorci zavise od francuskih gradova, pogotovo u toj gladnoj godini – svaki dan u masi idu u francuske gradove po hranu. A u isto vreme neki od njih prete francuskim oficirima i ponašaju se kao da su oni ti koji drže sve konce. I tada dolazi citat: „Što hoće ta prazna sila, kad ne može deset danah živjeti bez onoga kome prijeti?“ Odmah posle toga objašnjava posledice: Ako neko danas učini zlo jednom Francuzu, sutra će stotinu Crnogoraca platiti, onih koji se zateknu po gradovima i to će biti večna sramota crnogorska.

Dakle, to je ironična i vrlo oštra rečenica upućena Crnogorcima koji se prave strašni, a ne mogu ni deset dana bez onih koje bi rado ponizili ili napali. „Ta prazna sila“ nisu Francuzi, nego Crnogorci koji se razmeću pretnjama, glume junaštvo i „silu“, a u realnosti: ekonomski i životno zavise od onih kojima prete (francuskih vlasti i gradova pod njihovom kontrolom), i ne mogu, kaže Petar, ni deset dana izdržati bez tih gradova i njihove hrane. Dakle, Petar zapravo kritikuje sopstveni narod što je pao u praznu nepromišljenu hrabrost – „praznu silu“ koja nije pokrivena razumom ni realnim mogućnostima.

Da je danas Petar Cetinjski živ, slično bi pisao nama ovde u Srbiji za naš odnos prema zapadnjacima kako ih mrzimo a od njihove pomoći živimo.