Muzika ne treba da otkriva karakter Božje ljubavi samo rečima, već i samom melodijom. To su činile protestantske himne nastale između 16. i 19. veka, ali i određena dela klasične i narodne muzike koja, čak i bez religioznog teksta, otkrivaju Božji karakter i uzdižu naš duh. Uzmimo za primer balet ‘Gajana’ Arama Hačaturijana: iako je ovo delo ispunjeno igrom i plesom, puno životnog ritma i svetovnih tema, ono svojom melodikom uspeva da odrazi uzvišene atribute Tvorca. S druge strane, suočavamo se sa paradoksom savremene “hrišćanske” muzike. Šta reći o pravcima kao što su hrišćanski pop ili rok, gde tekst govori o duhovnom, a melodija i ritam nose nedvosmisleno svetovan duh? Takva muzika ne otkriva karakter Božje ljubavi već služi za zabavu i užitak. Kada se duhovne reči spoje sa svetovnom muzikom čija je svrha užitak, one prestaju da budu duhovne himne i postaju samo pobožno upakovana forma istog svetovnog užitka.
Konzumenti popularne muzike često otvoreno priznaju da muziku slušaju radi unutrašnje satisfakcije, čime nesvesno priznaju da time krše Prvu Božju zapovest, koja glasi: “Nemoj imati drugih Bogova uza me.” (2.Mojsijeva 20,3) Kao što apostol Pavle kaže za proždrljivce da im je trbuh Bog (Filipljanima 3,19), tako je danas mnogima muzika postala njihov bog. Sam užitak nije po sebi loš. Loše je stanje duše koja, usled unutrašnjeg duhovnog nezadovoljstva, stvara ropsku zavisnost od užitka i rezultuje time da on postaje naš pokretač u potrazi za ispunjenjem, umesto da bude samo povod za izražavanje sreće kroz zahvalnost. Dakle, kada smo duhovno isprazni, užitak preuzima ulogu uzroka naše sreće, čime postajemo njegovi robovi.
Osoba koja je zaista sa Bogom, ona ne peva i ne sluša muziku radi svog unutrašnjeg ispunjenja već da bi izrazila i podelila svoje ispunjenje koje već ima u Bogu, i tako kroz izraze zahvalnosti proslavila Boga. Ona nije duhovno isprazna da bi išta radila zarad unutrašnje satisfakcije. Ona nije crna kosmička jama koja sve upija, već svetlost svetu. Kako je Bog u njenom srcu, ona nema potrebu da užitkom nadomešćuje zajednicu sa Bogom i da se opija muzikom, kakva je na primer, uloga POP muzike. Takođe, ona nije psihički napeta, da bi imala potrebu da sluša muziku radi psihičkog pražnjenja, kakva je na primer, uloga ROK muzike. Ona nema nečistu savest i strah od preispitivanja srca da bi se muzikom opijala i tako ugušivala glas savesti i glas razuma.
Da bi čovek shvatio potrebu za reformom motiva svog srca i pomirenjem sa Bogom, te iskusio nanovorođenje i oproštenje, on mora prethodno postati svestan svoje grešnosti i svoje krivice. Međutim, slušanje popularne muzike potpuno ugušuje funkciju njegovog razuma u osvedočenju o sopstvenoj grešnosti, kao i svest o sopstvenoj krivici zbog greha. Slušanje popularne muzike spada u iste tehnike izazivanja skoka dopamina kojim se blokira prefrontalni korteks mozga i uništava svest o sopstvenoj odgovornosti, kao što se to postiže i konzumiranjem duvana, marihuane, alkohola ili igranjem video igrica.
Hrišćanin koji sluša popularnu muziku, ne samo što je ugušio svoju stvarnu potrebu za Bogom kao Spasiteljem od greha i krivice, već je svoje sebične motive samo preusmerio sa svetovnih oblika užitaka ka užitku u Bogu i ka užitku u samoj muzici koju naziva duhovnom samo zbog duhovnih reči.
Šta se dešava kada se takva muzika koja svojom melodijom nema ulogu otkrivenja Božjeg karaktera, a ima ulogu užitka, bude propraćena sa duhovnim rečima koje govore o Božjoj ljubavi? Kakvo značenje tada dobija sam pojam ljubavi o kojoj se peva? Tada sam poziv na Božju ljubav biva krivo interpretiran kao poziv na užitak jer je takva uloga svetovne muzike koja se uz duhovne reči svira. Božji karakter je tada iskrivljeno predstavljen kao da Božja ljubav jeste jedan oblik užitka, a ne motiv služenja drugome i samoodricanja. Takva osoba ne shvata da treba da umre sebi, a ne da svoje želje samo preusmerava sa svetovnih oblika užitaka ka duhovnim formama istog užitka.
Da bi se takva osoba otreznila i postala svesna svoje potrebe za Bogom kao Spasiteljem od greha i krivice, i na taj način potrebe za nanovorođenjem, ona mora prethodno da postane svesna svojih grešnih motiva srca. A to nije moguće bez razumevanja duha (smisla) Božjeg zakona.
Sam Bog otkriva da je čovekova potreba za užitkom dokaz njegove ispraznosti i odvojenosti od Boga: “Oj, svi koji ste žedni, hodite k vodama… Zašto dajete novce za ono što nije hleb i trud svoj za ono što ne siti?” (Isaija 55,1-2) “Jer dva zla učini moj narod: ostaviše mene, izvor žive vode, i iskopaše sebi studence, studence isprovaljivane, koji ne mogu da drže vode.” (Jeremija 2,13) “Svaki koji pije od ove vode opet će ožedneti; a koji pije od vode koju ću mu ja dati, neće ožedneti doveka.” (Jovan 4,13-14)
O ulozi Božjeg zakona, sam apostol Pavle kaže za sebe: “Nego ja greha ne poznah osim kroz zakon; jer ne znadoh za želju dok zakon ne kaza: ne zaželi.” (Rimljanima 7,7) Svrha zakona je “da bude greh odviše grešan zapovešću.” (Rimljanima 7,13) “Jer kroz zakon dolazi poznanje greha.” (Rimljanima 3,20) “Jer sve šta je na svetu, telesna želja, i želja očiju, i ponos života, nije od Oca, nego je od ovog sveta.” (1.Jovanova 2,16) “Telu ne ugađajte po željama.” (Rimljanima 13,14)
Kada čovek shvati grešnost svojih pokretačkih motiva, iz njegovog srca će se uzdići vapaj Bogu: “Učini mi, Bože, čisto srce, i duh prav ponovi u meni.” (Psalam 51,10) A sam Bog će tada učiniti sledeće: “Ja ću vas očistiti od svih nečistota vaših i od svih gadnih bogova vaših. I daću vam novo srce, i nov ću duh metnuti u vas, i izvadiću kameno srce iz tela vašega, i daću vam srce mesno. I duh svoj metnuću u vas, i učiniću da hodite po mojim uredbama i zakone moje da držite i izvršujete.” (Jezekilj 36,25-28) “I sići će na tebe Duh Gospodnji i postaćeš drugi čovek.” (1.Samuilova 10,6) “Ako gresi vaši budu kao skerlet, postaće beli kao sneg; ako budu crveni kao crvac, postaće kao vuna.” (Isaija 1,18)
Nijedna nanovorođena oosoba nije nanovorođena ukoliko i dalje ima potrebu svoga Ega za opijanjem ili psihičkim pražnjenjem. Naravno da ako samo sebi zabrani da sluša takvu muziku, ona time neće rešiti problem, njeno srce će ostati i dalje neobraćeno, ali će bar lakše postati svesna svog stvarnog duhovnog stanja i lakše će moći da se pokaje. Za razliku od Božjeg zakona koji nas osvedočava o našu sopstvenu grešnost, opijati (moderna muzika, alkohol, duvan, video igrice…) ugušuju svest o grešnosti pa čovek nije svestan potrebe za pokajanjem. Svetovna muzika, bilo da je sa duhovnim rečima ili bez njih, ometa hrišćanina da ostvari ovakvo iskustvo jer ugušuje njegovu potrebu za Bogom.
Primer pravih duhovnih himni, iz vremena reformacije, možete naći na Youtube kanalu “Po visinama mojim”, a ovde imate izbor i dobre klasike i duhovnih himni:
Be First to Comment