> Ja ne znam koliko je potrebno vremena da se shvati šta su nam sve počinili i koliko je njihova zaostavština tragična i po nas i po one koji tek dolaze.
Oni su polubogovi a mi smo debili? Oni mogu da vladaju sobom i drugim ljudima, a mi ne možemo ni sobom ni drugima, pa jedan čovek ima moć da vlada celim narodom?
Naravno, to su gluposti!
Evo, navešću primer: Uđu komunisti krajem rata u Vlasotince i uhapse desetak viđenijih građana i osude ih na streljanje kao narodne neprijatelje. Odmah zatim drugih dvadesetak građana se žali novim vlastima da se radi o poštenim ljudima koji nisu sarađivali sa okupatorom. I onda ovi pohapse i njih i zajedno sa ostalima Ih streljaju kao narodne neprijatelje.
Kakve veze ima Tito sa time? Ili kakve veze ima komunizam sa time?
Zar je Tito naredio ljudima da budu nepavedni? Zar komunizam propagira “budite zli”?
Ljudi su problem. Naš mentalitet pokazuje svoju pravu prirodu u trenucima kada ima moć i priliku da to pokaže bez straha od posledica.
A mentalitet nam je ovakav:
“Beznačelnost, borba nedopuštenim sredstvima, podvala, politička ubistva, podmićivanje, strast za bogaćenjem, puzavost prema višim a grubost prema nižim od sebe.” (Vujaklijin leksikon, 1954)
Iz sledećih leksikona je taj pojam izbačen. Definicija je postala prepoznatljiva i u epohi komunizma pa je zato eliminisana. Antropolozi su još pre Drugog svetskog rata o našem mentalitetu pisali da ga odlikuje:
“Aljkavost, površnost i nedostatak radne savesti, da i ne govorimo o vrlo rudimentiranom osećanju dužnosti, bitni su sastojci u etosu jugoslovenskog rada. … Napeta budna osetljivost, težnja da se ogradi jednom naročitom atmosferom respektovanja postaje bitnom karakteristikom tog plemenskog čoveka. … Neobuzdana, primitivna subjektivnost, uobražena osetljivost, surevnjivost, nepoverenje, mržnja, zavist, nedisciplinovanost, neobjektivnost i nepravičnost. … Preterana lična osetljivost, sujeta, primitivno i grubo ispoljavanje zavidljivosti, bolesni i samoživi egocentrizam, to su osnovne karakterne crte koje u toj sredini koče stvaranje svakog višeg društvenog reda i potom moralnog i materijalnog prosperiteta.” (Vladimir Dvorniković, Karakterologija Jugoslovena, 1939)
Pre dva veka je Dositej Obradović zaključio da će naše zlo nastaviti da se manifestuje u međusobnim odnosima i kada se oslobodimo od Turaka:
“Srbija, Bosna i Hercegovina izbaviće se s vremenom od Turaka i osloboditi; ali ako narod u ovim zemljama ne počne otresati od sebe sujeverje i bogomrsku vraždu, mrzost za zakon, oni će sami sebi biti Turci i mučitelji.” (Dositej Obradović)
A u onim područjima koja su već bila oslobođena od turske uprave, a to su bila područja Crne Gore, međuplemenske zavade i sukobi su imali takvu razmeru da je vladika Petar Cetinjski morao da u svojim poslanicama piše crnogorskim poglavicama sledeće reči:
“Videći vašu neslogu i domaću rat u sva plemena od vaše Nahije, ja s mojom najvišom žalošću i plačem i vidim da ste vi sami sebe i svojoj đeci najviši krvnici i neprijatelji duševni i tjelesni i da svi đavoli i svi vaši neprijatelji od svijeta ne bi mogli toliko zla, ni toliko štete i sramote vam učiniti, koliko vi sami sebe činite. Vi se ne možete krvi bracke nasititi, vaša slava, vaše poštenje vaša pohvala i dika i vaše junaštvo stoji u vašu domaću rat i neslogu, u koju najvišu svoju sreću i radost nahodite. Vi nikoga ne slušate, ko za dobro vaše radi i govori…
Ne bi vam ugodno, da vas ljudi od svijeta počituju dobrim i poštenim narodom, kako sam pređe reka, da vam budu tuđi gradovi i pazari otvoreni, i da imate uvažavanje kako i ostali narodi evropejski, nego je vam draže i milije, da vas nazivaju zlim, bezakonim i samovoljnim narodom, da stime i pristupišta nigdje nemate i da vas ćeraju kako hajduke i razbojnike.” (Vladika Petar Prvi Petrović)
Mi smo u takvom stanju da samo strah od Zapada može spolja licemerno da nas obuzdava da se ne poubijamo, a ti odgovornost za to naše užasno stanje prebacuješ na Tita, Miloševića i Vučića. To je sotonski posao da tako ljude oslobađaš od lične odgovornosti i da im daješ žrtvenog jarca da na njega svaljuju uzrok naše krize i da tako zavaravaju svoju savest pred svojim užasnim stanjem. Za svaki izgovor koji si dao ljudima ćeš odgovarati pred Bogomu dan suda.
Be First to Comment