Da bismo shvatili poreklo crno-belog razmišljanja kod većine savremene omladine koja podržava protest, treba da shvatimo kako se osoba razvija tj. faze njene socijalizacije kroz život. Deca su do puberteta prirodno okrenuta samo ka sebi, jer ako ne nauče da se staraju za sebe, neće moći kasnije ni za druge. Zato su deca prirodno u toj fazi razvoja egocentrična, iako ih vaspitavamo da žive za bližnje i za čovečanstvo. A zatim od puberteta osoba se okreće da živi za bližnje, ali samo za bliske osobe. Adolescent je spreman da umre za prijatelja. Sposobnost da živi za čovečanstvo se kod njega formira tek od oko tridesete godine života. Dotle je sklon da deli ljudi na prijatelje i na ostale u kojima lako vidi neprijatelje. To vidimo kod naše omladine u protestu kroz sklonost da dele ljude na svoje i na neprijatelje. Ako nisi njihov, ti si “ćaci”. Ne postoji treća opcija. Tako crno-belim razmišljanjem se oslobađaju od odgovornosti da misle i da razumno prosuđuju razliku između dobra i zla, formirajući plemensku svest gde pitanje dobra i zla nije pitanje kakav si ka čovek, već za koga si. Svaki zločin je opravdan u ime interesa zajednice. Ako su ljudi sazreli kao ličnosti, oni prolaze sve faze razvoja, dok fiksacija (zadržavanje) na nekoj fazi razvoja jeste posledica nesazrelosti ličnosti i vodi da čovek celog veka ostane na fazi na kojoj se zaustavio u razvoju.
Postoje rase i narodi koji su skloni ka fiksaciji na određenim fazama razvoja i koji usled neprosvećenosti naroda takvi ostaju celog veka. Nordijski tip (zbog viška GABE koja odlaže pubertet, radi razvoja genijalnih sposobnosti za ratarstvo) ima iskušenje da celog veka ostane na fazi školskog doba i da bude egocentrik (nema adolescentske bliskosti, na primer, nema pozivanja na ručak i odanosti prijateljstva, danas se druži sa tobom zbog puke dečje radoznalosti, a sutra kao da te ne poznaje).
Semitski tip, zbog snažnog razvojnog uticaja oba polnih hormona (hipergenitalni tip) ima iskušenje da se zadrži na fazi razvoja adolescencije celog veka. To je iskušenje semita (Arapa) i svih semitizovanih naroda (Bliski istok, jug Italije, jug Balkana, Grci, Albanci, istočna crna Gora, južna Srbija). Zato su ti narodi skloni formiranju plemenske svesti i mafijaških odnosa. I kod njih primećujemo razmišljanje crno-belo, jer se tako oslobađaju od odgovornosti lične upotrebe razuma u procenjivanju razlike između dobra i zla. Takav plemenski moral je prvi put dokumentovan i zapažen kod izvesnih afričkih plemena. Na pitanje šta je za vas zlo, odgovor je bio – kada nas susedno pleme pokrade. A odgovor na pitanje šta je za vas dobro – kada mi to uradimo njima. Takav način rezonovanja je zapažen na područjima Balkana i južne Italije, i primećen kao fenomen sicilijanske mafije. Nije bitno pitanje kakav si kao čovek, već za koga si. Nije greh ukrasti i ubiti samo po sebi već je bitno koga su pokrao i koga si ubio. Američki politikolog i sociolog Edvard Banfild je 1958. godine smislio pojam “amoralni familizam” kako bi opisao takvo društvo u kojem ne postoji pojam opšteg javnog dobra, već isključivo interes uže porodice ili klana. Na osnovu njegovog višemesečnog proučavanja jednog sela u južnoj Italiji objasnio je taj fenomen u svojoj knjizi pod nazivom “Moralne osnove zaostalog društva” (The Moral Basis of a Backward Society). Mafijaške organizacije poput Koza Nostre i Ndrangete su nastale na temelju takvog moralnog prosuđivanja koje srećemo i kod naših studenata u protestu. Takvim crno-belim razmišljanjem se oslobađaju od odgovornosti da misle, a kada bi upotrebili razum, shvatili bi da su isti ili još gori od onih protiv kojih se bore.
Evo dorađen stari tekst sa ovim poglavljem, sada se više ne zove sedam već osam zabluda studenata sa protesta:
Be First to Comment