Dobrodošli na zum diskusiju 25. aprila 2024, četvrtak, od 20 sati na ovu temu:
KAKO JE EPOHA ROMANTIZMA PROIZVELA RASPAD BRAKA I POJAVU MEĐUNACIONALNIH SUKOBA?
Glavna suštinska razlika između klasicizma i romantizma leži u njihovim različitim estetskim i filozofskim pristupima umetnosti, literaturi, kulturi i životu uopšte. Klasicizam, koji je cvetao u Evropi tokom VIII veka, fokusirao se na racionalnost, red, harmoniju i proporciju. Umetnička dela klasicizma često su karakterisana jasnim linijama, simetričnom strukturom, umerenim emocijama i objektivnošću. S druge strane, romantizam, koji je procvetao u XIX veku kao reakcija na klasicizam, naglašava individualizam velikog Ega, subjektivnost, emocionalnost i imaginaciju. Klasicizam se oslanja na apsolutne estetske principe i obrasce čiji smisao zahteva da budu odgovor na realne potrebe života, dok romantizam teži izražavanju subjektivnog koje je samo sebi cilj jer je odgovor na potrebe velikog Ega za satisfakcijom. Romantičar unosi svoj Ego u odnos sa drugim ljudima ne bi li ga tako zadovoljio, što znači da mu nije cilj dobrobit drugog čoveka i čovečanstva, već lična satisfakcija. Kako svoje potrebe definiše hirovima svoje duše, razum mu nije potreban. Za razliku od romantičara, klasičar je racionalista jer umesto da pita svoje Ja šta se njemu radi, on se obraća razumu u nameri da razume realne potrebe života drugog čoveka i čovečanstva da bi na njih zatim adekvatno odgovorio. Klasicizam je utemeljen na individualizmu slobodne ličnosti, dok je romantizam utemeljen na individualizmu velikog Ega, i zato u sukobu sa atributima ličnosti razuma, savesti i volje, onako kako su oni prirodno u sukobu sa željama tela, željama očiju i ponosu života. Kao što vidimo, sukob klasicizma i romantizma je sukob zrelosti i nezrelosti. Zrelost klasičara je u njegovom stavljanju sposobnosti u funkciju odgovora na realne potrebe života, dok je romantizam izraz nezrelosti ličnosti koja zloupotrebljava doživljaje i vrednosti života zarad unutrašnje satisfakcije (zamena za Boga). Romantizam se pojavio kao odbrana Ega od prosvećujuće svetlosti klasicizma i racionalizma, koju je donela reformacija. Kako svetlost klasicizma i racionalizma zahteva žrtvovanje Ega zarad dobrobiti drugih ljudi i čovečanstva, romantizam je odbrana Ega, koji nastaje kao bunt protiv savesti i razuma, gde čovek kaže: “Neću da slušam razum, hoću da slušam svoj Ego, svoje želje, svoje srce, svoja osećanja!” Romantizam pokušava da proglasi pojmom ljubavi kako sebičan odnos prema prema suprotnom polu, tako i nacionalnu sujetu projektovanu na opšti plan. Međutim, njegov odnos prema čoveku i čovečanstvu je sve drugo, samo ne ljubav. Romantičar više voli osećanja koja mu izaziva voljena osoba, nego što voli njenu ličnost, pa će tako majka u romantičnom odnosu prema svom detetu da ga razmazuje jer nema srca da ukori njegove slabosti karaktera, jer će time pokvariti osećanja u kojima sebično uživa. Mladić više voli osećanja koja u njemu izaziva njegova devojka nego njenu ličnost, pa će da je ostavi ako su ta osećanja zbog nekog razloga uskraćena. Nacionalista više voli vrednosti koje vidi u pripadnicima svoje nacije, nego što voli njihovu ličnost, pa će pokazati spremnost da žrtvuje Srbe radi srpstva, jer mu je vrednost koju vidi u ljudima važnija od ljudi. Dok je ljubavni romantizam uneo krizu u bračni odnos sa drugim polom, dotle je nacionalni romantizam upropastio odnose između nacija, donevši novu vrstu ratova gde ljudi ne ginu u ratu da bi obezbedili svoju sigurniju egzistenciju i sačuvali svoje živote od neprijatelja, već gde se odriču i svoje egzistencije i svojih života da bi zadovoljili svoju nacionalnu sujetu i gordost (princip: “Bolje grob, nego rob”). Takve besmislene ratove je prorekao Isus Hristos kao odliku poslednjeg vremena pred Njegov Drugi dolazak: “A kad čujete ratove i bune, ne plašite se; jer to sve treba najpre da bude; ali još nije tada posledak. Tada im reče: Ustaće narod na narod i carstvo na carstvo; I zemlja će se tresti vrlo po svetu, i biće gladi i pomori i strahote i veliki znaci biće na nebu.” (Luka 21,9-11) Od sredine 19. veka do sredine 20. veka romantizam je proizveo duboku dekadenciju zapadne civilizacije, proizvevši kao svoju nuspojavu i epohu realizma. Naime, zloupotreba života zarad užitka rezultuje razočarenjem u život i na taj način epohom sumornog realizma gde osoba depresivno gunđa i okrivljuje okolnosti života što nisu uspele da žeđ njene duše zadovolje. Duh realizma vidimo u neprestanom međusobnom optuživanju bračnih saputnika za bračnu nesreću i u međusobnom optuživanju naroda za sopstvenu nesreću. Dok je romantizam sredinom XIX veka rezultovao prvom bračnom krizom zapadne civilizacije (zbog zloupotrebe osećanja), seksualna revolucija šezdesetih godina XX veka rezultovala je drugom bračnom krizom (zbog zloupotrebe čulnih doživljaja), što je konačno uništilo zdrav bračni odnos, jer je navela ljude da u brak ulaze i emotivno i seksualno nesazreli. Seksualna revolucija šezdesetih godina XX veka uporedo sa studentskim protestima po svetu u isto vreme predstavljaju dva stepenika dekadencije zapadnog čoveka u njegovom adolescentskom razvoju ličnosti. Prvi se odnosi na fazu razvoja seksualnih sposobnosti a drugi na fazu identiteta i sposobnosti čoveka da krotko i ponizno trpi nepravdu. Ako seksualne sposobnosti ne dobiju zdravu funkciju izražavanja ljubavi već postanu oruđe satisfakcije Ega, one onesposobljavaju čoveka za zdrav bračni život, a ako sposobnosti identiteta ne sazru i ne omoguće čoveku da krotko i ponizno trpi društvenu nepravdu, one ga onesposobljavaju za zdrav društveni život. I seksualna opterećenost i huliganstvo su zapravo plodovi nesazrelosti ličnosti na fazama uzdržanja i trpljenja po fazama razvoja ličnosti iz 2. Petrove poslanice 1,5-7. Kako svaki oblik dekadencije predstavlja svojevrstan sukob sa razumom i savešću epohe klasicizma i nacionalizma, došlo je do razvoja savremenih metoda borbe protiv razuma i savesti putem raznoraznih opijata (alkohol, duvan, narkotici, zabavna muzika, video igrice, …) koji skokom dopamina blokiraju prednji korteks zadužen za savest, razum i volju.
Svi zainteresovani za ovu analizu dobro došli su u četvrtak 25. aprila od 20 sati uveče na sledeću adresu zum diskusije:
https://us05web.zoom.us/j/4622828128?pwd=dFFkMGswOGtyWDA1MUdwNDlrRGtudz09
Po potrebi unesite ove podatke: Meeting ID: 462 282 8128 Passcode: UA4iUW