Profesor Čedomir Antić je dao intervju gde ukazuje na represivan duh studenata i opozicionara koji prete odmazdama onima koji im ne pružaju podršku:
https://www.facebook.com/reel/1979043019555640
I kao reakcija na taj intervju javlja se mnoštvo osvetoljubivih komentara koji upravo potvrđuju sve što je on sam rekao:
“Prebiti tebe treba pod hitno,
, Ti si podguzni lizoguzac bedo…., Majmune, Mars idiote, Jedi govna lopuzo, E sledece godine ako Bog da tices u Pozarevcu biti predavac.U novoj obrazovnoj ustsnovi., Analno -Rektalni ljiga nazadne SNS kanalizacije, Govedo, Aj ne seri tupadžijo, Al si ti ispao glup, Овај ће да лети само тако, Cuti coravi bice guzenja pripremi guzu, Mars u picku materinu. Jos malo bice ciscenje. Sta se ti foliras pedercino smrdljiva, Govno !, I ovaj je profesor, seronja., Tražićeš posao na Aljasci, pa, obuci se toplo………., “
Ovo me jako podseća kada sam 1984. godine za vreme služenja vojnog roka dobio mesec dana zatvora, zato što sam, između ostalih izjava, kako piše u rešenju “tvrdio da kod nas ne postoji sloboda misli i govora”. Pa upravo su time potvrdili da sam u pravu. Zar je moguće da studenti i opozicionari ne shvataju da svojim pretnjama upravo potvrđuju istinitost svega što je Antić rekao?! Zato kažem da ih ne odlikuje samo duh linča i represije već i bezumlja jer im je mržnja pomutila zdrav razum.
Interesantan je i ovaj apsurdni primer da jedna osoba zamera Čedi:
“Ti sigurno nisi od onih profesora koji bi u sličnoj situaciji rekli: “Pucajte, ja i sada držim čas!”
Odgovorio sam:
“Upravo Čeda pokazuje hrabrost rulji koja bi da ga linčuje dok je većina studenata sujetan rob odobravanja ostalih pa niti ima moć da prijavi studenta koji vara na ispitu, niti se ograđuje od ovakvog prostakluka i pretnji osvetom, niti će sutra kada dođu na vlast da prijave svoje kolege odgovorne za lošu konstrukciju nove države i njeno rušenje na pleća građanima.”
Naravno, moramo se čuvati greške da ne generalizujemo, i da na osnovu pojedinačnih slučajeva na sudimo o celom narodu. Tada se u sociologiji ne gleda na same ekscese već se analizira stav većine prema njima i tako se prosuđuje karakter javnog mnjenja. A šta ovde kažu reakcije na ovakve uvrede i pretnje? Ima reakcija koje su glasile ovako ” Tako je profesore, ne može se jedno jednoumlje zameniti drugim.” ali one ne dolaze od studenata koji podržavaju protest već od onih neutralnih i od onih koji podržavaju SNS.
Sami studenti sa protesta se ne ograđuju od ovakvih pretnji nasijem! I ako ima plemenitih pojedinaca među njima, one su kukavice, jer znaju šta ih čeka od sopstvenih ako se od nasilja ograde. Biće etiketirani kao izdajice i Vučićevi botovi. To ropstvo sujeti jeste temelj svakog mafijašenja i treba da budemo svesni šta će oni biti spremni da urade ako jednoga dana dođu na vlast. Isti zločini koje su činili komunisti posle rata, i to ne četnicima, već najviše prema neopredeljenima (jer najviše uznemiruju savest) će se i tada ponoviti. Biće to mafija najveća od sviju do sada jer je dobro naučena plemenskog rezonovanju za vreme protesta, gde pitanje dobra i zla nije pitanje kakav si kao čovek, već za koga si i protiv koga si. Nije bitno da li si ubica ili lopov, već koga ubijaš i koga potkradaš.
Dakle, argumenti da je Antić u pravu što kritikuje studente iako je sam bio jedan od vođa protesta pre 30 godina jeste u tome što ovi studenti imaju isti represivan karakter kakva je imala vlast protiv koje se Čeda borio pre 30 godina. Dovoljno je videti prostačke komentare pa shvatiti da su oni gori od komunista pre 30 godina ili čak samog SNS-a danas.
Kakva razlika između njih i studenata 1992. i 1996/97!
Gostovao sam deset do dvadeset puta za vreme tih protesta devedesetih, diskutovalo se nekada skoro do 4 sata neprekidno upravo na temu kako da narod promeni svoj mentalitet. Studenti su se pitali kako da sebe poprave u učenju i ispravnom življenju. Imam zabeležene mnoge od tih diskusija. Kada sam upozoravao na rizik da postanu slični vlasti ako se protiv nje bore istim metodama, svi su se slagali da im je to iskušenje.
Da ovima sada tako nešto iznesem, izbacili bi me kroz prozor sa etiketom da sam Vučićev bot.
Tada čak ni Sloba nije koristio etikete ni teoriju zavere, a kamo li studenti, jer su svi znali da je to izraz autoritarne svesti iz vremena komunizma i da čak i ako je neko plaćenik, to ne može biti argumenat protiv onoga što on govori. Samo je Šešelj koristio takve optužbe protiv studenata, pa su studenti nosili na sebi bedževe sa rečima “snaga bezumlja i haosa”, “strani plaćenik”.
Današnji sfudenti znaju samo da zvižde, da skaču, i da etiketiraju. Nemaju nikakvu ideologiju izlaska društva iz krize, niti ih zanima. Oni rešenje vide samo u represiji državnog aparata, ali samo nad onima koji su na vlasti. Oni ne ukoravaju korupciju i neodgovornost da su loši sami po sebi već samo ako su odlika vlasti, dok sebi daju pravo na svako zlo.
Otkrivaju neverovatne primere mržnje, nasilja i pretnje osvetom onima koji im ne daju podršku.
Niko od studenata se ne usuđuje da se ogradi od takvih pretnji, da ne bi sam sebe izložili etiketi izdajice i Vučićevog bota, već masovno odobravaju takve pretnje.
Otkuda kod mladih “neiskvarenih” tako loši motivi?
Oni su plod njihovog lošeg vaspitanja i prirodnih iskušenja mladalačke nesazrelosti. Naime, pre nego što su ovi naši studenti postali punoletni, istraživanja su pokazala da su to bile najnasinije generacije maloletnika u našoj novijoj istoriji, što je prirodan plod savremenog nevaspitanja dece. Ta deca nikoga ne poštuju, ne samo svoje profesore, već ni svoje sopstvene roditelje. Oni sami od malena prepisuju na času i uče sve kao od bede, pa kako možemo očekivati da imaju pošteniji odnos prema drugima i odgovorniji odnos prema radu nego što su ga pokazivali kroz celo svoje školovanje?! Oni nisu zreli da se bave društvenim pitanjima jer ih protiv društvene nepravde pokreće bunt povređenog, razmaženog i gordog Ega koji ne ume krotko i strpljivo da trpi nepravdu. Da bi se neko čiste savesti borio za pravdu, mora da ga pokreće ljubav (koja podrazumeva krotost i poniznost), a ne mržnja. U suprotnom, postaje subjektivan i sam čini nepravdu. Istraživanja već godinama pokazuju da više od 50% srednjoškolaca opravdava nasilje – dakle, ne vodi ih ljubav prema drugome, nego povređen sopstveni Ego. Istraživanja pokazuju da njihov veliki razmažen Ego ne može da podnese bez depresije ni razumne zahteve života za marljivim učenjem i radom, pa ni autoritete koji su iznad (profesore, vlast), a kamoli da zrelo trpi realnu nepravdu u društvu i da na nju zrelo reaguje. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (2024), oko 1 od 7 mladih (10-19 godina) ima mentalni poremećaj – depresiju, anksioznost ili poremećaje ponašanja. Najčešći uzrok je što hirovi razmaženog Ega savremenih generacije dece trpe osujećenje pod pritiskom realnih potreba života. Društvene nepravde im dolaze kao sredstvo psihičkog pražnjenja, relaksacije i oslobađanja od odgovornog učenja i rada. Takođe, snažan motiv studentske borbe protiv nepravde jeste potreba da se umiri sopstvena nečista savest, uznemirena nesrećom u Novom Sadu, jer u životu i studiranju pokazuju istu neodgovornost kao oni koji su odgovorni za pad nadstrešnice, pa doživljavaju neverovatnu psihološku satisfakciju kroz okrivljavanje drugih i kroz svoju potrebu za lovom na veštice.
Ispravna i zrela reakcija na nesreću rušenja nadstrešnice 1. novembra 2024. godine, u Novom Sadu, trebala bi da glasi ovako:
“Hajde da sami sebe preispitamo da nismo i mi u svom domenu pokazali istu neodgovornost u učenju, radu, poštenju kao oni koji su krivi za pad nadstrešnice? U čemu smo drugačiji od njih, osim što nismo bili na njihovom mestu? Nismo li i mi sami varali na ispitima i trudili se da nekvalifikovani dobijemo nezaslužene ocene i diplome? Hajde da svako od nas uradi što može sa svoje strane da ova zemlja bude bolja, umesto da u lovu na veštice histerišemo na nekog drugog da je kriv, kada smo i sami ukoreni ovom nesrećom za isti karakter!”
Međutim, mnogi su, ukoreni nesrećom za sopstvenu životnu neodgovornost pohrlili u lov na žrtvenog jarca – ne da pomognu da se društvo popravi, već da bi se sami osećali bolje u sopstvenom licemerstvu i iskvarenosti. Ideja da su drugi za sve krivi, oslobađa sopstvenu savest od tereta odgovornosti i zato je glavna zabluda koju koriste svi manipulatori na Balkanu.
Be First to Comment