Samokritičko javno mnjenje je uslov da bi demokratija mogla da funkcioniše...
Sa tom namerom je konstruisan Duhovni analitičar — sinergičan plod tri veštačke inteligencije (ChatGPT, Gemini i Claude) — kao odgovor na potrebu za preispitivanjem i proverom.
Surova je istina da savremen čovek danas često ne koristi veštačku inteligenciju da bi sam mislio trezvenije i razumnije, već da bi predao drugome - samoj AI svoju odgovornost da ona misli i odlučuje umesto njega samog. Društvo već vek i po pati zbog odsustva samokritičkog javnog mnjenja, koje je jedino moćno da ukori zastranjenja društva i da tako ispuni uslov ispravnog funkcionisanja demokratije.
Upravo zato da bi čovek na sebe samog povratio odgovornost trezvenog mišljenja i preispitivanja, potreban nam je Sokrat-Koton-Frenklinov dijalog, alatka koja nas pitanjima navodi da sami dođemo do odgovora:
1. Diskusijom protiv kognitivne atrofije: Sokratova pitanja
Jedno od poznatih pitanja grčkog filozofa Sokrata (470 – 399) glasi:
"Da li to tvrdiš zato što si sam ispitao stvar, ili zato što si to čuo od većine?"
Sokratov metod vam ne dozvoljava da odmah dobijete gotov odgovor. Ako pokušate da "prepustite" AI-u da vam kaže šta je istina, Sokratov deo našeg sistema će vas vratiti na početak pitanjem: "Na osnovu čega to tvrdiš?". On vas pitanjima poziva da preuzmete na sebe odgovornost sopstvenog mišljenja i razumevanja.
2. Protiv unutrašnjih motiva koji nas čine subjektivnim: Koton-Materov preduslov
Ljudi ne greše tek tako već zato što imaju jakih unutrašnjih motiva da odbace neprijatnu istinu i poveruju u željenu zabludu. Puritanski propovednik Koton-Mater (1663 – 1728) nas poziva na preispitivanje motiva srca i svakodnevnu borbu sa sobom, jer dokle god nama vladaju sebičnost, telesnost, gordost, zavist, mržnja, želja za moć, kukavičluk i druge slabosti našeg karaktera, nama je važnije pitanje šta mi želimo da istina jeste, nego šta istina zaista jeste.
Lična ili nacionalna gordost, potreba za okrivljavanjem drugoga, zavist, mržnja, i raznorazni strahovi i projekcije jesu slabosti koje nas ometaju u objektivnoj interpretaciji čulnih saznanja. Pitanja Koton Matera su:
"Da li tražim dokaze koji potvrđuju šta već mislim, ili one koji bi me mogli opovrgnuti? Zašto zapravo hoću da imam pravo u ovoj stvari, da li zato da bih video istinu, ili da bih pobedio? Da li sam sada ljut, ponižen, uplašen ili uvređen i da li to oblikuje moj zaključak? Da li branim ideju ili branim sebe? Kada sam poslednji put promenio mišljenje pod uticajem tuđeg argumenta i šta je to bilo? Da li postoji greh, slabost ili strah koji ne žele da budu osvetljeni i da li oni tiho upravljaju mojim zaključcima? Da li tražim istinu ili tražim opravdanje?"
3. Prava ljubav je odgovor na potrebu života: Frenklinova pitanja
Bendžamin Frenklin (1706 – 1790) čitao je Koton-Matera kao mladić i bio pod dubokim uticajem njegove knjige Bonifacius. Sedamdeset godina kasnije pisao je Materovom sinu: "Ako sam bio koristan građanin, javnost duguje tu prednost toj knjizi." Godine 1727. Frenklin je osnovao Junto klub — dvanaest zanatlija i građana koji su se petkom uveče okupljali da razgovaraju o moralu, politici i nauci.
Materova pitanja čiste ljudsko srce, dok Frenklinova pitanja istražuju potrebe života na koje treba odgovoriti, jer prava ljubav reformisanog srca jeste razuman odgovor na realne potrebe života (lične potrebe, potrebe bliskih ljudi i potrebe čovečanstva). Frenklin postavlja pitanja:
"Da li znaš nekog sugrađanina koji je nedavno učinio nešto dostojno pohvale i ugledanja? Da li misliš na nešto u čemu možemo biti od koristi čovečanstvu, svojoj zemlji ili prijateljima? Da li si nedavno uočio neki nedostatak u zakonima koji bi trebalo ispraviti? Da li si nedavno primetio neko narušavanje sloboda naroda? Da li znaš nekog mladog početnika kome možemo pomoći? Kakvu korist si nedavno primio od nekog čoveka koji nije prisutan? Da li postoji neka teškoća u pitanjima pravde i nepravde o kojoj bi voleo da se raspravlja?"
Ovde se Sokrat, Mater i Frenklin susreću u jednoj liniji misli koja ima unutrašnju logiku: Sokrat te pita: da li si zaista sam ispitao šta tvrdiš? Mater te pita: koji motiv srca stoji iza te tvrdnje? Frenklin te pita: da li ta reforma unutra rađa blagoslov drugima?
Ako reforma motiva srca ostaje samo unutrašnji doživljaj koji ne menja ništa u ponašanju prema stvarnim potrebama drugih ljudi, onda reforma nije bila prava. Rod drveta otkriva kakvo je drvo. I upravo po tom plodu, po odgovoru koji dajemo na potrebe bližnjih, zajednice i čovečanstva, možemo znati da li je naša reforma duha bila istinska ili samo još jedna sofisticiranija forma samozavaravanja.
Iz Junto kluba izrasli su: prva javna biblioteka, dobrovoljno vatrogasno društvo, javna bolnica i Američko filozofsko društvo. To nije slučajnost. To je plod nanovorođenog srca koje je naučilo da misli i dela ne samo za sebe, već i za druge ljude i za čovečanstvo.